U okviru projekta "Korak bliže Evropi", Evropski pokret u Banatu i Grad Zrenjanin juče su organizovali svečanost u centru grada, povodom Dana Evrope, 9.maja. Tom prilikom, gostovali su Emil Varadi, prvi sekretar mađarske ambasade i Tomaš Kilijanski, savetnik za Regionalni razvoj, Programa regionalnog društveno-ekonomskog razvoja 2. Predstavnike Evropske unije, u plavom salonu, ugostili su gradonačelnik Mileta Mihajlov i predsednik skupštine Aleksandar Marton. Svi zajedno su prisustvovali koncertu na kom su nastupali učenici muzičke škole "Josif Marinković" i grupa "Arhaik". Prisutnima se obratio predsednik Evropskog pokreta u Banatu, Nikola Šlajh.
U toku prepodneva, visoki zvaničnici EU obišli su "Otvorenu ulicu Evrope" gde su učenici nižih razreda osnovnih škola crtali svoje viđenje Evrope. Takođe, u centru grada, u 12h bila je otvorena izložba sa rukotvorinama mladih umetnika iz Zrenajnina. Nakon svečanosti i obilaska "Otvorene ulice Evrope", zajedno sa gradonačelnikom i predsednikom skupštine, Emil Varadi i Tomaš Kilijanski otišli su u posetu Listu Zrenjanin, gde ih je primio Dalibor Bubnjević.
Projekat je finansiran od strane AP Vojvodine.

U četvrtak, 26.04.2012, prostorije EpuB-a posetilo je 16 aktivista NVO-a, iz Gruzije i Moldavije. Ovom prilikom predstavili smo našu organizaciju i njene aktivnosti, takođe smo prezentovali našu regiju i grad Zrenjanin. Aktivisti su bili zainteresovani, postavljali su brojna pitanja. Organizacije koje su posetile EpuB su: Ženska multietnička grupa iz Seleuša, Youth association DRONI iz Gruzije kao i zamenik gadonačelnika grada Ungheni iz Moldavije.

Evropski pokret u Banatu sa zadovoljstvom pozdravlja dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU. Pred svima nama su veliki zadaci. Potrebno je dobiti što pre datum pregovora za ulazak u EU. To podrazumeva mnogo rada i mnogo više jedinstva i cenzusa. Možemo biti zadovoljni za ovo dobijanje statusa, s obzirom da u našoj zemlji nije bilo koncenzusa za dobijanje ovog statusa. Mi smo jedinstvena zemlja koja je dobila status i bez podrške polovine poslanika, tj. političkih partija. Očekuje nas usklađivanje zakonodavstva sa standardima EU, ekonomske reforme i naročito osetljivo pitanje nacionalnih manjina. Već sada imaćemo pristupe novim fondovima u vezi obrazovanja i poljoprivrede, takođe moramo biti svesni da će ovog puta biti raznih pritisaka manjih zemalja, kao što smo već videli na primeru Rumunije. Momentalno, najvažnija stvar je da je rejting zemlje poboljšan i da će usled toga doći i do većih ulaganja, jer svetska ekonomija ulaže samo u zemlje sigurne za kapital.